IMPLEMENTACIJA KONCEPTA ZDRAVOG MOZGA
Prof. dr Tatjana Pekmezović
Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Registracija bolesti se definiše kao proces kontinuiranog i sistematskog prikupljanja, čuvanja, analizovanja i interpretacije podataka o osobama obolelim od određene bolesti. Razlikuju se populacioni i hospitalni registri. Glavni cilj populacionih registara je da se obuhvate svi novodijagnostikovani slučajevi u populaciji, čiji su veličina i sastav dobro definisani. Na osnovu podataka dobijenih iz populacionih registara moguće je izračunati incidenciju, prevalenciju i mortalitet za datu bolest. Terapijski registar je organizovani sistem koji koristi opservacione epidemiološke metode za prikupljanje kliničkih podataka za procenu određenih ishoda u populaciji definisanoj određenom bolešću, stanjem ili izloženošću leku i koji služi unapred utvrđenim kliničkim, naučnim ili socijalno-ekonomskim svrhama.
Kada je u pitanju bolest kao što je multipla skleroza (MS), registri postaju sve važniji, ne samo za epidemiološka istraživanja, već i za kvantifikaciju opterećenja društva ovom bolešću, kao i za pomoć pružaocima zdravstvenih usluga i regulatornim telima u donošenju odluka vezanih za MS i njen tretman. Najstariji populacioni registar za MS u Evropi je Danski registar za MS, osnovan 1956. godine, koji je decinajama služio kao izvor podataka za brojne epidemiološke studije o promenama incidencije i mortaliteta, kohortne studije koje su korišćene za istraživanje faktora rizika za razvoj MS, studije komorbiditeta i socijalnoekonomskih determinanti MS populacije, a poslednjih 30 godina, na osnovu podataka ovog registra izvode se opservacione studije o efektivnosti terapija koje modifikuju prirodni tok bolesti (DMTs-disease modifying treatments). Populacioni registar za MS Beograda osnovan je 1996. godine posle retrospektivne analize podataka od 1985. godine i razvija se u kontinuitetu dugom blizu 30 godina.
Registri i koncept zdravog mozga
Implementacija strategije zdravlja mozga, formulisana pre nekoliko godina od strane prof. Gevina Giovannonia i grupe internacionalnih eksperata, između ostalog ističe, da je neophodno primeniti standardizovane tehnike prikupljanja podataka o MS, protokole i baze podataka na nacionalnom i internacionalnom nivou, da bi se klinički i subklinički događaji pratili u rutinskoj praksi. Ovo podrazumeva i preporuku za razvoj nacionalnih i internacionalnih registara i baza podataka za MS da bi se generisali podaci iz svakodnevne kliničke prakse o dugoročnoj efektivnosti i bezbednosti terapijskih strategija. Takve vrste dokaza mogu da koriste regulatorna tela i oni koji finansiraju zdravstvenu zaštitu osoba sa MS. To takođe omogućava da se procene i rešavaju razlike u modelima praksi. Pristup registrima za MS i odgovarajućim bazama podataka treba da bude obezbeđen i onima koji se bave procenama zdravstvenih tehnologija i ekonomskim procenama.
MS Atlas
MS Atlas je globalni projekat koji prikazuje epidemiologiju MS i dostupnost resursa za osobe sa MS. Nastao je na bazi prikupljenih podataka izvan objavljene literature. Pokrenut je od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 2008. godine, a ažuriran 2013. i 2020. godine. Rezultati iz oba izdanja MS Atlasa su vrlo često citirani u istraživanjima MS i drugim dokumentima od značaja za zdravstvenu zaštitu i zdravstvenu politiku u oblasti MS. Ažuriranje MS Atlasa omogućava donosiocima odluka da koriste podatke za poboljšanje zdravstvene politike i alokaciju resursa kako bi potrebe osoba sa MS, njihovih negovatelja i porodica bile što adekvatnije iskorišćene. Međunarodno istraživanje je obuhvatilo prikupljanje najnovijih epidemioloških podataka od stručnjaka iz različitih zemalja, koji su koristili sopstvene dostupne izvore podataka. Podaci su sakupljeni u periodu od septembra 2019. Do marta 2020. godine, a odnosili su se na prevalenciju, incidenciju, odnos polova, uzrast u vreme postavljanja dijagnoze i MS fenotip. U najnovijem izdanju MS Atlasa iz 2020. godine učestvovalo je 138 od 218 zemalja sveta, što reprezentuje 92% svetske populacije, a od 138 uključenih zemalja, 115 (83%) je ispunilo je formulare sa podacima o MS. Slabija pokrivenost bila je u regionu Afrike i ekonomski nerazvijenih zemlja. U dva poslednja izdanja MS Atlasa (2013. i 2020. godine), nalaze se i podaci iz Srbije, procenjeni na osnovu populacionog registra za MS Beograd. Analizom prikupljenih podataka, procenjeno je da u svetu 2,8 miliona ljudi živi sa MS, a da se svakih 5 minuta nekoj osobi u nekom delu sveta, postavi dijagnoza MS. Prema podacima MS Atlasa, 2020. godine, globalna prevalencija MS iznosila je 41,4/100.000, a stopa incidencije 2,1/100.000 stanovnika, sa širokim varijacijama između geografskig regiona sveta i trendom porasta u vremenu. Oba pokazatelja su značajno viša u područjima Evrope i severne Amerike u odnosu na oblasti Afrike, jugo-istočne Azije i zapadnog Pacifika. Takođe, registrovano je povećanje broja obolele dece i adolescenata (populacija do 18 godina) od MS.
Terapijski registri za MS i značaj podataka i realnog života
Randomizovana kontrolisana klinička ispitivanja (RCTs-randomized control trials) su „zlatni standard“ u generisanju podataka o bezbednosti i efektivnosti lekova. Međutim, brojni kriterijumi za uključivanje i isključivanje, vremenske odrednice i atipični komparatori su ograničenja RCTs i limitiraju njihovu relevantnost u realnoj kliničkoj praksi. Real-world data (RWD) obezbeđuju dugoročne podatke o komparativnoj efikasnosti i podnošljivosti lekova, kao i njihov uticaj na potrošnju resursa, medicinske troškove i farmakoekonomiju.
Ovo je posebno važno kod MS, gde je ekonomska korist od lečenja dugoročne onesposobljenosti osnova za donošenje odluka o finansiranju terapije. Važno je naglasiti da markeri koji se koriste u RCT za predviđanje progresije onesposobljenosti se jedino mogu dobro evaluirati uz pomoć RWD. Analize registara MS pacijenata obezbeđuju saznanja o realnoj kliničkoj praksi koja kliničke studije ne mogu da ponude. Dodatak aktivnog i pasivnog monitoringa pacijenata može dodatno povećati kvalitet i kvantitet podataka o pacijentima u registrima i omogućiti identifikaciju novih i obećavajućih biomarkera u budućnosti. RCTs i opservacione studije obezbeđuju komplementarne informacije, ali različite validnosti. Određene kliničke karakteristike (aktivnost bolesti, prognoza, validnost mera ishoda, komparativna efektivnost i dugoročna bezbednost terapije) se često bolje mogu evaluirati uz pomoć podataka iz realne kliničke prakse, jer reflektuju veće i reprezentativnije uzorke MS populacije.
Terapijski registar za MS osnovan je u Srbiji 2020. godine, posle uvođenja moderne i visoko efektivne terapije za MS od strane Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Za svaki lek razvijen je poseban modul, ukupno sedam. Struktura registra napravljena je tako da obuhvata opšti deo (zajednički za sve module), aktuelni tretman, prekid aktuelnog tretmana i specifičnosti vezane za lek. Rezultati efektivnosti i bezbednosti na godišnjem nivou, kod svih pacijenata sa MS koji se leče u Srbiji, za sada su dostupni za dva leka.
Reference:
1. Magyari M, Joensen H, Laursen B, Koch-Henriksen N. The Danish Multiple Sclerosis Registry. Brain Behav. 2021;11(1):e01921.
2. Gliklich RE, Leavy MB, Karl J, Campion DM, Levy D, Berliner E. A framework for creating standardized outcome measures for patient registries. J Comp Eff Res. 2014;3(5):473-80.
3. Giovannoni G, Butzkueven H, Dhib-Jalbut S, Hobart J, Kobelt G, Pepper G, Sormani MP, Thalheim C, Traboulsee A, Vollmer T. Brain health: time matters in multiple sclerosis. Mult Scler Relat Disord. 2016;9 Suppl 1:S5-S48.