Novosti
< sve vesti
Psihoza udružena sa multiplom sklerozom
09. februar 2023.
Oboleli od multiple skleroze (MS) imaju 2-3 puta veću verovatnoću da obole od mentalnih poremećaja u odnosu na zdravu populaciju (1,2). Prevalenca psihotičnih poremećaja je približno 4.3% (3). Psihotični simptomi mogu prethoditi MS ili se pojaviti u bilo kom trenutku bolesti. Nedavno su sumirani najčešće primećeni poremećaji ponašanja koji prethode nastanku MS. Opisani simptomi uključuju nedostatak uvida, deluzije, slušne i vizuelne halucinacije, poremećaje raspoloženja, poremećaj ponašanja i konfuziju (4). Psihotični simptomi prijavljeni kod pacijenata sa MS takođe uključuju razdražljivost/agitaciju, poremećaje sna, grandioznost, prigušeni afekt i retke simptome kao što su katatonija i prolazna katalepsija (2,5).

U nedavnom sistematskom pregledu slučajeva i serija slučajeva, autori su istakli da su psihotični simptomi prethodili ili su pratili dijagnozu MS u polovini slučajeva, sa srednjim vremenom do postavljanja dijagnoze MS od 0,8 ± 1,4 godine, dok je kod 15,1% ispitanika dijagnoza MS postavljena nakon izolovanih psihijatrijskih simptoma. Takođe je opservirano značajno kašnjenje u lečenju MS koje je iznosilo 2,73 ± 3 godine od početnih psihotičnih simptoma i dijagnoze MS, i 0,8 ± 1,2 godine kod pacijenata sa prvom psihotičnom epizodom (4). Još jedno važno zapažanje u njihovoj analizi bilo je da su tipične lezije bele mase za MS pronađene kod male grupe pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima (6). Konačno, istakli su da je otpornost ili slab odgovor na antipsihotike u većini slučajeva povezan sa odličnim poboljšanjem psihijatrijskih i neuroloških simptoma na primenu pulsne kortikosteroidne terapije (4).

Uzroci za nastanak psihotičnih poremećaja u MS-u su različiti. Psihoza može biti posledica same bolesti. Moždane lezije, fizička onesoposobljenost, drugi simptomi bolesti, terapija mogu uzrokovati psihopatološke manifestacije (5,7). Patološke promene u sivoj i beloj masi mogu imati važnu ulogu u patogenezi psihoze udružene sa MS. Neuroradiološke studije su pokazale da MS pacijenti sa psihotičnim manifestacijama imaju veći broj lezija posebno u periventrikularnim regionima, temporalnom, frontalnom režnju, korpus kalozumu i cerebelumu (8, 9, 10)

Poslednjih godina epidemiološke studije indikuju da isti etiološki faktori i patofiziološki mehanizmi stoje u osnovi razvoja MS i psihoze. Genetska predispozicija, individualni i faktori sredine, specifičan imunološki odgovor imaju značajnu ulogu u nastanku oba poremećaja. Genetska istraživanja ističu bidirekcioni odnos između autoimunih bolesti i povećanog rizika za nastanak shizofrenije (SCH) (11). Pozitivna porodična anamneza za autoimmune bolesti je povezana sa povećanim rizikom za razvoj psihotičnih poremećaja i obrnuto (12). Takođe je pokazanom da su oboleli od MS u povećanom riziku za razvoj SCH za 6% (13). SCH i drugi psihotični poremećaji su povezani sa genetskim markerima imunološke aktivacije, što ukazuje na moguću etiološku vezu između MS i psihoze (14). Genome-wide association studies naglašavaju genetsko preklapanje, pri čemu je do sada identifikovano 21 genskih lokusa povezanih sa MS i SCH (15). Interakcija genetskih i faktora spoljašnje sredine je takođe značajna u razvoju oba poremećaja (16,17). Od sredinskih faktora najznačajniju ulogu imaju infektivni agensi (17,18). U poslednjoj deceniji, značajna pažnja je posvećena mikrobiomu creva kao mogućem etiološkom faktoru u patofiziologiji MS i SCH (19). Pretpostavlja se da sastav crevne flore igra važnu ulogu u razvoju CNS-a i imunskog sistema (20). Disbioza mikrobioma utiče na ravnotežu Th1/Th2 limfocita kao i odnos regulatornih T prema Th17 ćelijama, što dalje ima uticaja na imunski odgovor na patogene (21,22). Utvrđeno je da disbioza ima uticaja i na T ćelijsku posredovanu inflamaciju kod pacijenata sa MS i SCH (23,24).

Povišeni nivoi različitih inflamatornih biomarkera pronađeni su u krvi i CSF pacijenata sa psihozom i MS, sa posebno visokim nivoima kod pacijenata sa prvom psihotičnom reakcijom ili u akutnom pogoršanju psihoze (25,26). Disregulacija regulatornih T i Th17 ćelija može biti od suštinskog značaja za imunološku homeostazu i igrati ulogu u razvoju obe bolesti (27,28). Poslednjih godina velika pažnja je posvećena B ćelijama i njihovoj ulozi u autoimunoj patologiji MS i psihoze (29,30). Oligoklonalne trake u CSF su otkrivene kod približno 90% pacijenata sa MS (3). Nedavna meta-analiza je otkrila da su oligoklonalne trake prisutne u likvoru kod 12,5% pacijenata sa SCH (25).

Nesumnjivo, genetika i faktori spoljašnje sredine imaju uticaja u nastanku MS i psihoze. Poslednjih godina sve više naučnih dokaza pokazuje da imunološki mehanizmi, koji su u osnovi patogeneze MS, imaju značajno mesto u nastanku psihotične simptomatologije. Sa tog stanovišta trebalo bi razmotriti koncept autoimune psihoze. Kod MS, psihotični simptomi mogu se javiti kao deo akutnog relapsa, uzimajući u obzir specifičnu lokalizaciju demijelinizacionih lezija. U ovom kontekstu, može se pretpostaviti da kauzalna, antiinflamatorna terapija MS takođe dovodi do razrešenja psihoze. Svakako ne treba zaboraviti činjenicu da pulsna kortikosteroidna terapija koja se u MS koristi kao terapija akutnih relapsa može indukovati ili dovesti do pogoršanja već postojećih psihotičnih simptoma. Iz ovih razloga, izuzetno je važno sprovesti detaljan skrining psihijatrijskog statusa kod MS pacijenata pre primene pulsne kortikosteroidne terapije. Sa druge strane, takođe je važno isključiti somatske komorbiditete da bi se postavila dijagnoza neorganske psihoze ili SCH. Autoimuni poremećaji mogu izazvati psihotične simptome, i u tom kontekstu posebnu pažnju treba obratiti na pacijente sa prvom psihotičnom epizodom i blagim neurološkim znacima (soft neurological signs), naglim kognitivnim padom i nezadovoljavajućim odgovorom na antipsihotike. Tek kada su sve prethodno navedene činjenice isključene, može se zaključiti da je psihoza poseban entitet. Iz svega navedenog može se zaključiti da dijagnostikovanje, lečenje i praćenje psihoze udružene sa MS iziskuje složen, integrativni i multidisciplinarni pristup.

Literatura:

1. Haussleiter IS, Brüne M, Juckel G. Psychopathology in multiple sclerosis: Diagnosis, prevalence and treatment. Ther Adv Neurol Disord 2009; 2: 13–29.
2. Kosmidis MH, Giannakou M, Messinis L, Papathanasopoulos P. Psychotic features associated with multiple sclerosis. Int Rev Psychiatry 2010; 22: 55–66.
3. Davis BE, Lakin L, Binns CC, Currie KM, Rensel MR. Patient and Provider Insights into the Impact of Multiple Sclerosis on Mental Health: A Narrative Review. Neurol Ther 2021; 10: 99–119.
4. Sabe M, Sentissi O. Psychotic symptoms prior or concomitant to diagnosis of multiple sclerosis: a systematic review of case reports and case series. Int J Psychiatry Clin Pract 2022; 26: 287–293.
5. Silveira C, Guedes R, Maia D, Curral R, Coelho R. Neuropsychiatric symptoms of multiple sclerosis: State of the art. Psychiatry Investig 2019; 16: 877–888.
6. Lyoo K, Seol HY, Byun HS, Renshaw PF. Unsuspected multiple sclerosis in patients with psychiatric disorders: A magnetic resonance imaging study. J Neuropsychiatry Clin Neurosci 1996; 8: 54–59.
7. Solaro C, Gamberini G, Masuccio FG. Depression in Multiple Sclerosis: Epidemiology, Aetiology, Diagnosis and Treatment. CNS Drugs 2018; 32: 117–133.
8. Feinstein A, Du Boulay G, Ron MA. Psychotic illness in multiple sclerosis. A clinical and magnetic resonance imaging study. Br J Psychiatry 1992; 161: 680–685.
9. Yadav R, Zigmond AS. Temporal lobe lesions and psychosis in multiple sclerosis. BMJ Case Rep 2010; 2010: bcr0120102651–bcr0120102651.
10. Solana E, Martinez-Heras E, Montal V, Vilaplana E, Lopez-Soley E, Radua J, Sola-Valls N, Montejo C, Blanco Y, Pulido-Valdeolivas I, Sepúlveda M, Andorra M, Berenguer J, Villoslada P, Martinez-Lapiscina EH, Prados F, Saiz A, Fortea J, Llufriu S. Regional grey matter microstructural changes and volume loss according to disease duration in multiple sclerosis patients. Sci Rep 2021; 11: 16805.
11.Chen SF, Wang LY, Chiang JH, Hsu CY, Shen YC. Assessing whether the association between rheumatoid arthritis and schizophrenia is bidirectional: A nationwide population-based cohort study. Sci Rep 2019; 9: 4493.
12.Jeppesen R, Benros ME. Autoimmune diseases and psychotic disorders. Front Psychiatry 2019; 10.
13. Benros ME, Pedersen MG, Rasmussen H, Eaton WW, Nordentoft M, Mortensen PB. A nationwide study on the risk of autoimmune diseases in individuals with a personal or a family history of schizophrenia and related psychosis. Am J Psychiatry 2014; 171: 218–226.
14. Andreassen OA, Harbo HF, Wang Y, Thompson WK, Schork AJ, Mattingsdal M, Zuber V, Bettella F, Ripke S, Kelsoe JR, Kendler KS, O’Donovan MC, Sklar P, McEvoy LK, Desikan RS, Lie BA, Djurovic S, Dale AM. Genetic pleiotropy between multiple sclerosis and schizophrenia but not bipolar disorder: Differential involvement of immune-related gene loci. Mol Psychiatry 2015; 20: 207–214.
15. Bush WS, Moore JH. Chapter 11: Genome-Wide Association Studies. PLoS Comput Biol 2012; 8: e1002822. 16.Olsson T, Barcellos LF, Alfredsson L. Interactions between genetic, lifestyle and environmental risk factors for multiple sclerosis. Nat Rev Neurol 2016; 13: 26–36.
17. Robinson N, Bergen SE. Environmental Risk Factors for Schizophrenia and Bipolar Disorder and Their Relationship to Genetic Risk: Current Knowledge and Future Directions. Front Genet 2021; 12.
18. Kneeland RE, Fatemi SH. Viral infection, inflammation and schizophrenia. Prog Neuro-Psychopharmacology Biol Psychiatry 2013; 42: 35–48.
19. Rutsch A, Kantsjö JB, Ronchi F. The Gut-Brain Axis: How Microbiota and Host Inflammasome Influence Brain Physiology and Pathology. Front Immunol 2020; 11.
20. Ma Q, Xing C, Long W, Wang HY, Liu Q, Wang RF. Impact of microbiota on central nervous system and neurological diseases: The gut-brain axis. J Neuroinflammation 2019; 16: 53.
21. Chen P, Tang X. Gut Microbiota as Regulators of Th17/Treg Balance in Patients With Myasthenia Gravis. Front Immunol 2021; 12.
22. Zhao Q, Elson CO. Adaptive immune education by gut microbiota antigens. Immunology 2018; 154: 28–37.
23. Ochoa-Repáraz J, Kirby TO, Kasper LH. The gut microbiome and multiple sclerosis. Cold Spring Harb Perspect Med 2018; 8: a029017.
24. Nikolova VL, Hall MRB, Hall LJ, Cleare AJ, Stone JM, Young AH. Perturbations in Gut Microbiota Composition in Psychiatric Disorders: A Review and Meta-analysis. JAMA Psychiatry 2021; 78: 1343–1354.
25. Rattay TW, Martin P, Vittore D, Hengel H, Cebi I, Tünnerhoff J, Stefanou MI, Hoffmann JF, von der Ehe K, Klaus J, Vonderschmitt J, Herrmann ML, Bombach P, Al Barazi H, Zeltner L, Richter J, Hesse K, Eckstein KN, Klingberg S, Wildgruber D. Cerebrospinal fluid findings in patients with psychotic symptoms—a retrospective analysis. Sci Rep 2021; 11: 7169.
26. Borovcanin MM, Janicijevic SM, Mijailovic NR, Jovanovic IP, Arsenijevic NN, Vesic K. Uric Acid Potential Role in Systemic Inflammation and Negative Symptoms After Acute Antipsychotic Treatment in Schizophrenia. Front Psychiatry 2022; 12.
27. Haque R, Kim Y, Park K, Jang H, Kim SY, Lee H, Kim HJ. Altered distributions in circulating follicular helper and follicular regulatory T cells accountable for imbalanced cytokine production in multiple sclerosis. Clin Exp Immunol 2021; 205: 75–88.
28. Kelly DL, Li X, Kilday C, Feldman S, Clark S, Liu F, Buchanan RW, Tonelli LH. Increased circulating regulatory T cells in medicated people with schizophrenia. Psychiatry Res 2018; 269: 517–523.
29. Comi G, Bar-Or A, Lassmann H, Uccelli A, Hartung HP, Montalban X, Sørensen PS, Hohlfeld R, Hauser SL. Role of B Cells in Multiple Sclerosis and Related Disorders. Ann Neurol 2021; 89: 13–23.
30. Fernandez-Egea E, Vértes PE, Flint SM, Turner L, Mustafa S, Hatton A, Smith KGC, Lyons PA, Bullmore ET. Peripheral immune cell populations associated with cognitive deficits and negative symptoms of treatment-resistant schizophrenia. PLoS One 2016; 11: e0155631.
31. Deisenhammer F, Zetterberg H, Fitzner B, Zettl UK. The cerebrospinal fluid in multiple sclerosis. Front Immunol 2019; 10.

Autor teksta: doc.dr Katarina Vesić
Univerzitetski klinički centrar Kragujevac


INFORMACIJE
Politika korišćenja sajta
Politika privatnosti
MAPA SAJTA
Konektom
Novosti
Konektom TV
Podcast
Materijali
Edukacija
Covid19
KONTAKT
HEMOFARM A.D.
Beogradski put bb, 26300 Vršac
+381 13 803 100

Poslovni centar Hemofarm A.D.
Prote Mateje 70, 11000 Beograd
+381 11 381 1200

konektom@hemofarm.com