< sve vesti
CAR-T terapija u multiploj sklerozi: imunološka osnova i klinička perspektiva
06. februar 2026.
Multipla skleroza (MS) je hronična imunološki posredovana bolest centralnog nervnog sistema (CNS), u čijoj patogenezi učestvuju kompleksne i dinamične interakcije između T-limfocita, B-ćelija, plazma ćelija i komponenti urođenog imuniteta (1). Uvođenje savremenih terapija, naročito B-ćelijski usmerenih pristupa, dovelo je do značajnog unapređenja kontrole inflamatorne aktivnosti bolesti (2). Paralelno sa tim napretkom, razvijaju se novi terapijski koncepti čiji je cilj dublja i dugotrajnija imunološka modulacija, među kojima posebno mesto zauzima CAR-T (Chimeric Antigen Receptor T-cell) terapija (3).
CAR-T terapija zasniva se na autolognim T-ćelijama koje su genetski modifikovane da eksprimiraju himerni antigen-receptor usmeren ka specifičnim ciljnim antigenima, čime se postiže visoko precizno usmeravanje imunološkog odgovora (4). Nakon revolucionarnog uspeha u lečenju hematoloških maligniteta, ovaj terapijski pristup se intenzivno istražuje i u oblasti autoimunih bolesti, uključujući i multiplu sklerozu (5).
B-ćelije imaju centralnu i višestruku ulogu u patogenezi MS-a, uključujući prezentaciju antigena, produkciju proinflamatornih citokina, organizaciju ektopičnih limfoidnih struktura i učešće u intratekalnoj imunološkoj aktivnosti (1). CAR-T terapije usmerene ka B-ćelijskim antigenima, poput CD19, omogućavaju eliminaciju širokog spektra B-ćelijskih subpopulacija, uključujući i one koje nisu u potpunosti obuhvaćene konvencionalnim anti-CD20 terapijama, što ima potencijalni uticaj i na periferni i na intratekalni imunski odgovor (6).
Posebno interesantan pravac razvoja predstavlja ciljanje plazma ćelija putem BCMA (B-cell maturation antigen), s obzirom na njihovu ulogu u perzistentnoj sintezi imunoglobulina unutar CNS-a (7). Iako su podaci o anti-BCMA CAR-T terapiji u kontekstu MS-a za sada pretežno preklinički ili translacioni, ovaj pristup otvara mogućnost direktnog uticaja na hroničnu intratekalnu imunološku aktivnost koja je slabo dostupna postojećim terapijama (8).
Pored citotoksičnih pristupa, razvijaju se i regulatorne CAR-T ćelije (CAR-Treg), čiji je cilj indukcija antigen-specifične imunološke tolerancije. U eksperimentalnim modelima neuroinflamacije, CAR-Treg ćelije su pokazale sposobnost modulacije patološkog imunog odgovora uz očuvanje sistemskog imuniteta, što ih čini posebno atraktivnim za dugoročne terapijske strategije u MS-u (9).
Klinička iskustva sa CAR-T terapijom u multiploj sklerozi su za sada ograničena, ali jasno rastuća. Nedavno objavljeni prvi podaci o primeni anti-CD19 CAR-T terapije (KYV-101) kod pacijenata sa progresivnim oblicima MS-a ukazali su na prihvatljiv bezbednosni profil, prisustvo CAR-T ćelija u perifernoj krvi i cerebrospinalnom likvoru, kao i na promene intratekalnih imunoloških markera, što sugeriše biološku aktivnost terapije unutar CNS-a (10). Na osnovu ovih inicijalnih nalaza, više kliničkih studija faze I/II je trenutno u toku, sa ciljem procene bezbednosti, farmakodinamike i preliminarne efikasnosti CAR-T terapije kod različitih fenotipova MS-a (11).
CAR-T terapija je povezana sa specifičnim imunološkim neželjenim efektima, među kojima su najznačajniji cytokine release syndrome (CRS) i neurološke manifestacije objedinjene pod terminom ICANS (eng. Immune Effector Cell–Associated Neurotoxicity Syndrome). Za neurologa je od posebnog značaja precizno razlikovanje terapijom izazvanih neuroloških simptoma od aktivnosti osnovne bolesti, naročito u populaciji pacijenata sa već postojećim neurološkim deficitom (12). Do sada dostupni podaci u MS populaciji ne ukazuju na neočekivane bezbednosne signale, ali dugoročno praćenje ostaje neophodno radi pouzdane procene neuroloških i imunoloških rizika (13).
CAR-T terapija predstavlja paradigmatski iskorak u neuroimunologiji, jer po prvi put omogućava direktnu i ciljanu intervenciju na nivou patogenih imunoloških ćelija. Iako je njena primena u multiploj sklerozi trenutno ograničena na klinička ispitivanja, dalji razvoj ove tehnologije ima potencijal da proširi terapijski spektar, redefiniše terapijske ciljeve i doprinese personalizovanijem pristupu lečenju MS-a (1,3,5).
Reference:
1. Haghikia A, Schett G, Mougiakakos D. B cell-targeting chimeric antigen receptor T cells as an emerging therapy in neuroimmunological diseases. Lancet Neurol. 2024 Jun;23(6):615-624. doi: 10.1016/S1474-4422(24)00140-6. PMID: 38760099
2. Hauser SL, Cree BAC. Treatment of multiple sclerosis: a review. Am J Med. 2020;133(12):1380–1390.e2. doi:10.1016/j.amjmed.2020.05.049
3. Schett G, Mackensen A, Mougiakakos D. CAR T-cell therapy in autoimmune diseases. Lancet. 2023 Nov 25;402(10416):2034-2044. doi: 10.1016/S0140-6736(23)01126-1. Epub 2023 Sep 22. PMID: 37748491
4. June CH, Sadelain M. Chimeric Antigen Receptor Therapy. N Engl J Med. 2018 Jul 5;379(1):64-73. doi: 10.1056/NEJMra1706169. PMID: 29972754; PMCID: PMC7433347
5. Wu D, Xu-Monette ZY, Zhou J, Yang K, Wang X, Fan Y, Young KH. CAR T-cell therapy in autoimmune diseases: a promising frontier on the horizon. Front Immunol. 2025 Aug 12;16:1613878. doi: 10.3389/fimmu.2025.1613878. PMID: 40873568; PMCID: PMC12378106
6. Müller F, et al. CD19 CAR T-cell therapy in autoimmune disease. N Engl J Med. 2024;390:687–700. doi:10.1056/NEJMoa2308917
7. Honaker Y, et al. Targeting human plasma cells using regulated BCMA CAR T cells eliminates circulating antibodies in humanized mice. Mol Ther. 2025;33(2):412–425. doi:10.1016/j.ymthe.2024.12.018
8. Baker DJ, Arany Z, Baur JA, Epstein JA, June CH. CAR T therapy beyond cancer: the evolution of a living drug. Nature. 2023;619(7971):707–715. doi:10.1038/s41586-023-06243-w
9. Arjomandnejad M, Kopec AL, Keeler AM. CAR-T Regulatory (CAR-Treg) Cells: Engineering and Applications. Biomedicines. 2022;10(2):287. doi:10.3390/biomedicines10020287
10. Fischbach F, et al. CD19-targeted chimeric antigen receptor T cell therapy in two patients with multiple sclerosis. Med. 2024;5(6):550–558.e2. doi:10.1016/j.medj.2024.03.002
11. ClinicalTrials.gov. NCT06138132.
12. Sterner RC, Sterner RM. Immune effector cell–associated neurotoxicity syndrome in chimeric antigen receptor T-cell therapy. Front Immunol. 2022;13:879608. doi:10.3389/fimmu.2022.879608
13. Cappell KM, Kochenderfer JN. Long-term outcomes following CAR T cell therapy: what we know so far. Nat Rev Clin Oncol. 2023;20(6):359–371. doi:10.1038/s41571-023-00754-1
Autor teksta:
Dr Lorand Sakalaš
Klinika za neurologiju UKC Vojvodina
